U fokusu - Srbija

Privredni rast sporiji od očekivanog, inflacija veća

Kako se navodi u novom izdanju specijalizovanog makroekonoskog biltena Kvartalni monitor, u 2025. godini može se očekivati da BDP realno poraste do 2,5 odsto.

Ministarstvo finansija je u revidiranoj Fiskalnoj strategiji procenilo rast u drugom kvartalu na 2,9 odsto, ali je on iznosio svega 2,1 odsto.

Nakon što je u prvom tromesečju BDP porastao međugodišnje 1,9, a u drugom tromesečju 2,1 odsto i za ovih 2,5 odsto na kraju godine, biće potrebno da BDP poraste za tri odsto u drugoj polovini godine.

Kako je ocenio Saša Ranđelović, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i član tima Kvartalnog monitora, ovo usporavanje je posledica nepovoljnih kretanja u Evropi, a posebno u Nemačkoj, zatim političke krize u Srbiji, kao i strukturnih problema srpske privrede.

Srbija se po rastu BDP-a u drugom tromesečju našla ispod proseka zemalja Centralne i Istočne Evrope (CIE). Najviši međugodišnji rast u Evropi od maja do juna imali su Hrvati i Makedonci, blizu 3,5 odsto, a najniži Mađarska, manje od 0,5 odsto.

„U prethodnih pet, šest godina, osim u 2022, Srbija je imala bolje rezultate od većine evropskih zemalja i bila je u grupi pet, šest sa najvećim rastom, uz Albaniju, Poljsku i Mađarsku, ako izuzmemo Irsku i Maltu koje su specifične. Ove godine to nije slučaj“, ocenio je on.

U drugom tromesečju sve privredne oblasti su zabeležile rast osim građevinarstva koje je smanjeno za čak 16 odsto. Na rashodnoj strani, smanjene su jedino investicije i to za četiri odsto.

Industrija beleži solidan rast, iznad evropskog proseka. U drugom tromesečju on je iznosio 3,1 odsto, a samo u julu 5,5 odsto. Prerađivačka industrija je zabeležila rast od 3,8 odsto, a Ranđelović ukazuje da je to posledica pre svega proizvodnje automobila u Stelantisovoj fabrici u Kragujevcu, povećanja kapaciteta u Linglongu i prošlogodišnjeg remonta rafinerije u Pančevu zbog čega ovogodišnja proizvodnja beležei visok rast.

Ranđelović ističe da su korigovane procenjene stope rasta i u drugim zemljama, ali ni blizu kao u Srbiji. U CIE su prognoze smanjene za oko0,5 procentnih poena, a u Srbiji za 1,5 do 1,7 procentnih poena.
„Ovo sugeriše da je usporavanje pod značajnim uticajem unutrašnjih faktora“, ocenio je Ranđelović.

Do kraja godine na rast BDP-a negativno bi mogli da utiču unutrašnja politička kriza i spoljna kriza kroz rast cena nafte, carinske ratove ili spor oporavak EU.

Ranđelović je ukazao i na pogoršanje platnog bilansa. U drzgom tromesečju deficit tekućeg računa je udvostručen u odnosu na isti kvartal prošle godine na 1,4 milijardi evra ili 6,3 odsto BDP-a.

Beležimo rast spoljnotrgovinskog deficita i to pre svega urazmeni usluga, a to najviše zahvaljujući padu priliva od turizma i rastu odliva naših turista. Takođe, beleži se i pad priliva od odznaka.

Priliv od doznaka od maja do juna je iznosio 1,67 milijardi evra, ali to je za 1,1 procentni poen BDP-a manje nego u istom periodu lane.
Istovremeno, odliv po osnovu kamata i dividendi na strane investicije je dostigao skoro miljardu evra.
Strane direktne investicije su u prvoj polovini godine iznosile 940 miliona evra, što je manje nego u svakom od tromesečja prošle godine. Na polovini godine pad priliva SDI je oko 60 odsto.

Ranđelović ocenjuje da je sistemski uzrok kriza u EU, pre svega u Nemačko, pad troškovne konkurentnosti naše privrede i nestabilnost u državi. Takođe, početkom prošle godine Telekom Srbije je prodao bazne stanice što je knjiženo kao SDI.
Kao posledica devizne rezerve u prvoj polovini godine smanjene su za 1,7 milijardi evra.

Ako se prognoze rasta BDP-a smanjuju, prognoze za inflaciju rastu. Kako ocenjuje Ranđelović, NBS je revidirala projekciju inflacije za 2025. sa 3,1 na 4,6 odsto, „što je verovatno realno“.

Inflacija je u avgustu iznosila 4,7 odsto, što je izvan ciljanog okvira, a u CIE samo dve zemlje imaju višu stopu inflacije (u julu) – Rumunija i Estonija.

Ocenjuje se da je uzrok rasta inflacije rast cena neprerađene hrane, voća, povrća, mesa zbog lošije poljorivredne sezone.
S obzirom da je i bazna inflacija iznad koridora to ukazuje na široke inflatorne pritisce, zbog rasta tražnje i ekonomskih politika.

Kada se sve sabere, NBS je uprvoj polovini godine bila neutralna sa kupovinom i prodajom deviza na tržištu, ali dugoročno gledano politika stabilnog, ili neko bi rekao i fiksnog deviznog kursa dovela je do toga da u poslednjih 10 godina imamo realnu aprecijaciju (jačanje) dinara prema evru od 20 odsto.

„Ako vodite politiku stabilnog ili fiksnog kursa, a imate monetarnu i fiskalnu ekspanziju, onda imate bržu konvergenciju cena evropskim. Tako Srbija ima dohodak na nivou 40-50 odsto proseka EU, a cene hrane na 95 odsto proseka EU“, ocenio je Ranđelović.

Što se tiče javnih finansija, sa javnim dugom od 45 odsto BDP-a i deficitom budžeta u prvih sedam meseci od svega 0,1 odsto BDP-a ili šest milijardi dinara, sve deluje u redu.

Doduše prihodi budžeta rastu sporije nego što se očekivalo, zbog slabijeg privrednog rasta, pa vlada drži rashode nižim.
„Akcize blago rastu, a PDV opada“, primećuje Ranđelović, dodajući da se ne vidi relani pad prometa u maloprodaji i da to možda ukazuje na rast sive ekonomije.

U odnosu na prethodno tromesečje kapitalni rashod iz budžeta snažno rastu, ali je u ovom periodu isplaćena tranša za „rafale“, što se vodi kao investicija.

„U drugom delu godine imamo sezonski rast rashoda. Videćemo kako će se nastaviti relaizacija prihoda, ali čini se da je realno da fiskalni deficit u tekućoj godini ostane u planiranim okvirima do tri odsto BDP-a“, zaključio je Ranđelović.